Када сам се тога дана запутила у читаоницу Матице српске, нисам слутила да ћу наићи на нешто што се не среће сваког дана — а што много говори о нама.

Дошла сам с јасним циљем: да прегледам сва издања у којима се помиње Удружење Привредникових питомаца како бисмо што боље припремили нови сајт. Знала сам да се трагови налазе у старим материјалима и књигама. Убрзо се испред мене нашла пажљиво сложена гомила, са страницама које памте генерације.

Прелиставала сам их једну по једну — тражећи позната имена, детаље, приче. На многим местима налазила сам податке о деловању Удружења, о бившим питомцима, о подршци коју су добијали. И то је већ само по себи било драгоцено.

Али онда, на самом крају највеће, Cпомен књиге, провирио је уметнут папир. Није био у корицама, само пажљиво увучен, као да га је неко оставио да сачека онога ко ће знати зашто је важан.

Била је то песма. Једноставна, посвећена Владимиру Матијевићу, скоро дечија. Без великих речи, а опет јасна и тиха у свом значењу. У заглављу сазнајем да ју је 1977. године, поводом 80. годишњице оснивања Привредника, написао питомац Радомир Којадиновић. По правилу, уз име питомца, наведен је и његов број: 32372.

Тај папир није тамо доспео случајно. Неко је, остављајући га међу корицама, знао да се поред података и чињеница вредност мери и оним што је лично, топло, што говори срцем. Без те речи — тешко да би слика била потпуна.

Горана, генерација питомаца 2009.

ОЦУ ВЛАДИМИРУ

Песма посвећена Владимиру Матијевићу (пронађена у Спомен књизи у Матици српској)

1.

Дал, су могли знати неки малишани

да ће за њих доћи и срећнији дани,

да из својих места крену у свет бели

и тамо проведу живот скоро цели.

2.

Код дечака ових то су маште биле

ал, потајно ипак наде су се криле

да се у свет крене сиромашног стања,

и дође до било каквог већег знања.

3.

Ко је мого тада тој деци помоћи

кад је било са села у град тешко доћи,

да се у то време посвете занату

било у ком месту, срезу ил Банату.

4.

Ал, ево пре пуних осамдесет лета

схватајући стање тадашњега света,

Матијевић, човек надахнут добротом

крену у акцију за бољим животом.

5.

Сиромашној деци да отвори очи

да што више од њих у нов живот крочи,

он Привредник створи, нашу мајку другу

многи први пута угледаше пругу.

6.

И кренусмо тада у свет на све стране

Са надом у лепше и срећније дане,

Радили смо често пре зоре што руди

Ал, постасмо оче, занатлије, људи.

7.

РАД, ЧЕСТИТОСТ, ШТЕДЊА, твоја су парола,

а за нас питомце и животна школа,

доследни смо били а то смо и сада

ова је парола Химна нашег рада.

8.

Учили смо оно што си замислио

добар шегрт од нас скоро свак је био,

трговачки посао и друге занате

изучисмо оче и чувасмо плате.

9.

Што смо данас можда никад били неби

зато Владимире захвални смо теби,

јер од тада за нас нови живот поче

хвала ти за добра ВЛАДИМИРЕ, оче.

10.

За педесет лета ми деца са села

на основу твога племенитог дела,

дошли смо до бољег путем нашег рада

а има нас скоро четерест хиљада.

11.

Кроз прошле ратове дали смо животе

с народом остасмо као патриоте,

и буди поносан на питомце своје

јер међу њима имаш народне хероје.

12.

Данас смо у миру прилично уморни

ал за добра дела још увек смо орни,

ко год може од нас и данас се труди

да помогне младим да постану људи.

13.

Заједно смо опет ми питомци твоји

и доста стараца међу нама стоји,

основали смо и Удружење своје

а дали му славно, часно, име твоје.

14.

Оче Владимире, са именом твојим

кога краси дело што сматрамо својим,

питомци ће ићи подигнуте главе

и док год су живи тебе ће да славе.