Текст који следи преузет је из Спомен-књиге Српског привредног друштва „Привредник“, објављене 1984. године у издању Удружења Привредникових питомаца „Владимир Матијевић“ у Београду. Пренет је у изворном облику, без садржинских и стилских измена, уз техничко уређивање ради читљивости. Текст представља преглед оснивања и рада Удружења привредникових питомаца „Владимир Матијевић“ у периоду од оснивања 1967. године до почетка осамдесетих година XX века.

---

Оснивање и рад Удружења привредникових питомаца „Владимир Матијевић“

Српско привредно друштво Привредник постојало је и радило пуних педесет година — од 1897. до 1947. године. За то време на разне занате, трговину и угоститељство упућено је близу четрдесет хиљада питомаца, углавном сиромашне сеоске деце из свих крајева наше земље. Под вођством свог оснивача Владимира Матијевића, Привредник је такође био иницијатор и организатор оснивања великог броја српских привредних и земљорадничких задруга. Може се слободно рећи да је ово била значајна акција за подизање и јачање привреде у Србији тог времена. Велико дело, које је остварило Српско привредно друштво Привредник, било је познато не само његовим питомцима, него и шире. Дневна штампа је о томе својевремено доста писала, а ова спомен-књига допринеће да се о Привреднику и његовој делатности сазна још више.

   У тренутку када се припрема овај текст о Удружењу Привредникових питомаца „Владимир Матијевић“, региструје се и његова петнаестогодишња активност од 1967. до 1982. године.

    Привредник је по завршетку Другог светског рата званично постојао још две године, а потом је 1947., коначно престао да ради, пошто су се, по општој оцени, изменили услови и престали разлози за његову даљу активност и постојање.

    Међутим, иако је Привредник престао са радом, код његових питомаца је постојала жеља да се и даље састају, одржавају везе и међусобно помажу и сарађују. Ове њихове жеље да и даље, на одређен начин, буду заједно, остварене су само десет година доцније.

 На подстицај једне групе питомаца из Београда, а уз претходне договоре и с  питомцима из унутрашњости, и то не само са онима који су раније дошли у Привредник, већ и с најмлађим, те после темељних припрема које је обавио иницијативни одбор, сазвана је и одржана оснивачка скупштина удружења у децембру 1967. године. Једногласно, и уз бурно одобравање, одлучено је да удружење носи име оснивача Привредника, Владимира Матијевића.

      На оснивачкој скупштини усвојен је и први статут, изабрана управа као и остали органи и одређени први радни задаци удружења. Одмах затим извршена је и регистрација код надлежних органа и од тада удружење званично и постоји.

    Оснивачи удружења били су: Живко Поповић, Никола Јекић, Јаков Милановић, Светолик Ранковић, Видоје Бјелица, Миливоје Церовић, Богдан Марчетић, Криста Ђорђевић, Васа Милинковић, Секула Зечевић, Станко Дробњак, Данило Шијан, Петар Воркапић, Стојан Светковић, Тома Војиновић, Лаза Лазић, Никола Михаиловић и други.

    Прва редовна годишња скупштина одржана је 6. септембра 1969. године. Присуствовало је 216 чланова. На тој скупштини је констатовано да су прве две године рада удружења биле веома успешне.

        За петнаест година рада удружења одржано је осам годишњих скупштина. Свака од њих имала је посебан значај. На петој скупштини измењена су и допуњена правила удружења. На свакој скупштини бирани су нови активисти, али је ради боље координације и преношења искустава задржаван и један број до тада бираних чланова. Само кроз изабране органе током осам скупштина прошло је преко две стотине активиста удружења. Поред тога што је на самим скупштинама одавано признање за успешан рад неким органима или појединцима, за тих петнаест протеклих година два пута су и јавно додељивана признања најзаслужнијим члановима, који су се истакли својим свеукупним доприносом у раду удружења, и то: најпре 1975. године, путем захвалница, а потом 1982., поводом 15-годишњице постојања и рада, додељене су повеље са значком. Списак добитника ових признања штампан је у Спомен-књизи.

     Признања су увек додељивана на свечаним седницама управних органа удружења.

   Удружење Привредникових питомаца је општејугословенско и своју активност развија преко повереништва, односно Београдске секције, као основних организација удружења, и то на целој територији СФРЈ.

Удружење развија своју активност у оквиру Социјалистичког савеза радног народа Југославије, тако да истовремено ради и на остваривању програма ове наше најбројније друштвенополитичке организације. С обзиром на то да се седиште удружења налази у Београду, што значи на територији Социјалистичке Републике Србије, то се његова основна усмереност у погледу дугорочне, средњорочне и краткорочне програмске оријентације, кадровске структуре, те свакодневног, текућег рада уклапа, преко одређене групације којој по својој основној делатности припада, у Социјалистички савез ове републике.

    У протеклом периоду свог рада удружење је са мање или више успеха радило на остваривању својих задатака утврђених дугорочним и краткорочним, пре свега годишњим програмима и плановима.

    Први задаци су били окупљање што већег броја Привредникових питомаца, њихово што чвршће међусобно повезивање и пружање помоћи у разним видовима, затим прикупљање и чување материјала, докумената и успомена из времена рада Привредника, као и обезбеђивање погодних просторија за нормалан и несметан рад. Како се активност даље одвијала, послови повећавали, наилазили су и нови задаци које је најчешће требало брзо решавати. Удружење је и овај посао с успехом обављало.

    Ево неких послова и задатака на којима се највише радило и где су се ангажовали активисти из свих органа удружења, затим повереници и пријатељи Привредника и удружења, како пензионери тако и они који су још били активни.

        Број учлањених питомаца се из године у годину мењао. Последњих година осетно је повећан број умрлих чланова и Привредникових питомаца уопште. Данас има нешто око 1.000 активних чланова. Поред њих постоји и велик број пријатеља и добротвора. Чим се почело радити, успостављена је веза и са нашим питомцима у иностранству, где су одавно отишли, а многи међу њима постали угледни привредници. Велики број њих је изразио жељу да се учлани у наше удружење, али је права акција на овоме ипак изостала, тако да нас главни посао тек очекује.

Постојећа повереништва у унутрашњости, као и Београдска секција, која броји преко 500 чланова, улажу велике напоре да се повећа укупан број чланова, како питомаца тако и сарадника и пријатеља. Годишња чланарина је данас симболична - на основу статута износи свега 100 динара годишње - па ни с те стране нема препрека да се овај задатак обави с више успеха.

    Одмах у почетку предузимане су мере да удружење добије свој дом у Улици пролетерских бригада, где је некада био Привредник, или бар део просторија у том дому. Исто тако, рађено је на томе да се добије и једна приватна зграда у Београду, која је била власништво оснивача Привредника, али се ни у томе до сада није успело.

     Постојала је иницијатива да се за старе и болесне питомце, као и за чланове њихових породица, подигне дом, али и то је засад остало само жеља и добра воља, јер нису могла бити обезбеђена довољна средства.

    Нема тачне евиденције, али се зна да су питомци, откад постоји удружење, помогли извесном броју омладинаца да почну са изучавањем заната. Неколико пута додељиване су и награде најбољим ученицима занатских школа, што је осим признања утицало на њих да боље уче и што више овладају послом за који се спремају. Удружење је учлањено и у Титов фонд, а у месту Кистању, у Далмацији пружена је помоћ групи ђака за њихово школовање.

    Извесном броју чланова, затим питомаца који нису чланови удружења, као и породицама једних и других, пружена је материјална помоћ, можда скромна, али помоћ у правом тренутку.

 Обилазак болесних питомаца, без обзира да ли су чланови Удружења или нису, била је наша стална брига, првенствено у Београду, али је тих обилазака било и по унутрашњости, како од стране представника удружења, тако и од тамошњих питомаца. Било је међусобне помоћи питомаца и у другим видовима али евиденција о томе није вођена.

    Посебна пажња и почаст одавана је преминулим питомцима, првенствено у Београду, без обзира да ли су били чланови удружења или нису. Где год је то било могуће, одлазила је делегација да изјави саучешће, присутвује сахрани, полагани су венци на одар, држани опроштајни говори, а кад год је то било потребно, породици је, макар и у скромним износима, пружана материјална помоћ. Престанак живота питомаца, који су највише допринели успешном раду Удружења, објављиван је и у дневној штампи.

    Захваљујући случају, одмах после ослобођења, питомац Радоје Дакић спасао је архиву Привредника у моменту кад је требало да буде уништена. Она се и данас чува у Архиву СР Србије. На основу постојећих докумената из ње, а уз помоћ Удружења, велик број питомаца успео је да регулише свој радни стаж, што би без тога било веома тешко.

    Поред тога, удружење је помогло да се дође до важних података за неке заслужне питомце, учеснике народноослободилачке борбе и послератне изградње земље. Као посебан пример ове активности наводимо случај друга Филипа Фиће Кљајића.

    У знак сећања на оснивача Привредника, Владимира Матијевића, његовог верног сарадника супругу Паулину, као и све преминуле питомце, добротворе и пријатеље, за свих ових петнаест година одржавани су годишњи помени на гробу Владимира и Паулине Матијевић. Том приликом увек је неко од представника удружења одржао пригодан говор, евоцирајући успомене на постојање и рад Привредника и велико дело његовог оснивача. Тиме је увек одавано заслужено признање овом великом родољубу и хуманисти за све оно што је учинио за своје питомце. На овим поменима окупљао се увек велик број питомаца и пријатеља Удружења, што је била прилика да се они виде, још више зближе, међусобно договарају и успоставе још чвршће контакте.

    На гробницу Владимира Матијевића удружење је, у име питомаца, поставило и његову бисту.

    С обзиром на поодмакле године живих питомаца, као и будући неминовни престанак рада Удружења, предузете су мере да се, колико је то могуће, што трајније обележи сећање на Привредник, његовог оснивача и све његове питомце.

  У границама својих могућности, Удружење је помагало многе акције које у доприносиле изградњи земље и унапређењу њене привреде. Тако су уписани зајмови за изградњу пруге Београд-Бар, стабилизацију београдске привреде, за аутопут Београд-Ниш, регулацију речних сливова Мораве, као и за електрификацију објеката у САП Војводини. Дата је новчана помоћ Бањој Луци после земљотреса, а у већем износу и пострадалима од земљотреса у Црној Гори. Затим је пружена помоћ привреди Крагујевца пострадалој од поплава, као и помоћ за школовање деце настрадалог Челинца, а било је и других акција ове врсте. Све је ово реализовано из скромних средстава Удружења, која потичу од чланарине и добровољних прилога његових чланова. 

    Рад Привредника, заслуге и живот појединих питомаца, као и активност удружења, добијали су одговарајући публицитет у појединим нашим листовима и другим средствима јавног информисања. И сами питомци су писали о неким повереницима и питомцима Привредника. Највише пажње активности Привредника посвећивали су Политика, Борба, Занатски гласник и Угоститељ, а писано је и у неким листовима већих радних организација.

    Један од важних догађаја у раду удружења било је и одржавање свечане академије поводом осамдесетогодишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник. Академија је одржана 20. новембра 1977. године. Више од пет стотина питомаца, добротвора и пријатеља, као и позваних гостију, међу којима су биле угледне личности из привреде, армије и други јавни радници, окупило се у сали Коларчевог народног универзитета у Београду, да се још једном подсете на постојање, рад и велико дело Привредника и његовог оснивача Владимира Матијевића, да се још једанпут региструју велики успеси јединог друштва те врсте, које је у историји српског и других наших народа имало специфичну улогу, и с успехом обавило послове и задатке које је поставило пред себе.

    И тада, на тој академији, констатовано је да је Привредник оспособио армију стручних и угледних привредника, из чијих су редова поникле и хиљаде бораца, учесника првог и другог светског рата и народноослободилачке борбе, носилаца највиших ратних признања и одликовања, међу којима има и неколико народних хероја. Наглашено је, даље, да су Привредникови питомци дали значајан допринос развоју и јачању нове, социјалистичке Југославије, како на привредном плану, тако и у другим областима друштвеног, јавног и културног живота. Реферат који је поднет на овој академији сматра се малом историјом Привредника, а у њему је био обухваћен и десетогодишњи рад удружења.

Будући да се, као што смо напред навели, делатност удружења одвија у оквиру Социјалистичког савеза радног народа Југославије, оно се трудило да и само допринесе да ова наша значајна политичка организација што боље и што успешније обавља задатке које наше друштво поставља пред њу. С друге стране, и Социјалистички савез је имао пуно разумевања за отежане услове рада удружења, с обзиром на старосну структуру чланства, па је настојао да нам пружи највећу могућу помоћ.

    Истакнимо овом приликом и настојање Удружења да две улице у Београду добију називе везане за делатност Привредника: једна улица би требало да добије име Владимира Матијевића, а друга име Привредникових питомаца. Има доста изгледа да се ово у догледној будућности оствари. Требало би предузети мере да се то исто учини, према могућностима, и у другим већим градовима у којима је делова Привредник. Исто тако је предвиђено да се на зградама у Загребу и Београду, у којима је радио Привредник, поставе спомен-плоче, што ће, док још постоји удружење, вероватно бити и учињено.

    Удружење је веома пажљиво пратило и све мере које су предузимане за даљи развој и демократизацију нашег самоуправног социјалистичког друштва. То се јасно може уочити и кроз праћење промена у његовом статуту, а посебно указујемо на оне које су усвојене на шестој годишњој скупштини, одржаној 1980. године.

    Рад Удружења се заснива на делегатском принципу. Председавајући извршног одбора бира се на годину дана, чиме се остварује принцип колективног руковођења и одговорности, а седнице извршног одбора скоро увек се одржавају у проширеном саставу. Исти принцип важи и у раду повереништва и секција широм земље.

Највећа активност Удружења, која траје већ више од три године, усмерена је на издавање Спомен-књиге о Привреднику. Бројне седнице одбора за издавање Спомен-књиге, као и седнице извршног одбора удружења, биле су посвећене овом пројекту. Поред тога, предузимане су и многе друге активности с једином жељом да се овом књигом заувек овековечи велико дело које је остварило Српско привредно друштво Привредник. Кад је донета одлука да се почне са припремама за овај посао, сем добре воље да се оствари племенита идеја, није постојало ништа више. Почело се без икаквих финансијских средстава, тако рећи од нуле. Први новац добијен је од питомаца који су се одазвали позиву за претплату на књигу. Јавило се њих око пет стотина. Било је то недовољно за покриће свих трошкова, па је донета одлука да се распише интерни зајам међу члановима удружења и осталим питомцима. Ова акција је дала веома добре резултате. На осмој годишњој скупштини, одржаној 2. априла 1982. године, за само петнаест минута, уписано је милион сто четрдесет хиљада, разуме се, нових динара, а на годишњој скупштини од 18. децембра 1983, још четири стотине тридесет хиљада.

    Било је и других активности удружења, али ми смо се овом приликом задржали само на оним најважнијим.

    Удружење је у свом раду остваривало успешну сарадњу и са другим организацијама и установама, као што су Архив СР Србије, Удружење носилаца Албанске споменице, затим разна стручна удружења, синдикати и коморе. Посебно треба истаћи не само сарадњу, већ и велику помоћ, добијену од Месне заједнице „Цветни трг", општине Врачар у Београду, чије просторије користимо већ годинама, уз минималну накнаду. 

Удружење има и друге самоуправне органе који су пратили његов рад. Можемо констатовати с великим задовољством да ти органи, као што је Суд части, Одбор самоуправне контроле и друштвене самозаштите, нису предузимали никакве поступке за утврђивање одговорности, како за Удружење, тако и за његове чланове. Овим се још једном доказала самодисциплина чланова и питомаца, као и њихова љубав према Привреднику и удружењу.

    Све што је до сада речено представља мали историјат петнаестогодишњег рада удружења Привредникових питомаца „Владимир Матијевић". Без обзира колико се развијао и како одвијао рад удружења и извршавали његови задаци, можемо, бар делимично, бити задовољни, јер се целокупна активност одвијала на строго добровољној бази, а уложено је и много невидљивог рада. Поједини активисти улагали су заиста веома много труда за постизање успеха удружења. Руковођени увек паролом оснивача: „РАД - ШТЕДЊА - ЧЕСТИТОСТ", радили смо домаћински и водили рачуна о утрошку сваког динара.

    Ова Спомен-књига садржи, поред извештаја о петнаестогодишњем раду удружења, и списак добротвора и уписника зајма који су омогућили да ова књига угледа света.

    У моменту њеног излажења, ми верујемо у даљи успешан и плодоносан рад Удружења Привредникових питомаца „Владимир Матијевић".

Извршни одбор удружења